Pitanja

Navešćemo nekoliko primera lekova, vitamina i minerala koji mogu imati specifično uputstvo za upotrebu. Imajte na umu da su ovo opšti primeri i da uputstva mogu da variraju. Uvek je najbolje pročitati uputstvo proizvođača ili se konsultovati sa zdravstvenim radnikom za tačne informacije. 1. Vitamin D: Često se preporučuje uzimanje vitamina D uz obrok koji sadrži malo masti. To je zato što je vitamin D vitamin rastvorljiv u mastima, a konzumiranje sa mastima može poboljšati njegovu apsorpciju. 2. Suplementi gvožđa: Suplementi gvožđa se obično savetuju da se uzimaju na prazan stomak, obično jedan sat pre ili dva sata posle obroka. Međutim, pojedinci mogu iskusiti nelagodnost u stomaku kada uzimaju gvožđe na prazan stomak, tako da im se može savetovati da ga uzimaju sa hranom kako bi smanjili potencijalne neželjene efekte. 3. Antibiotici: Mnoge antibiotike treba uzimati sa hranom da bi se poboljšala apsorpcija i smanjile stomačne tegobe. Međutim, neki antibiotici mogu zahtevati da ih uzimate na prazan želudac, tako da je važno da sledite posebna uputstva koja ste dobili od vašeg lekara ili farmaceuta. 4. Probiotici: Često se preporučuje da se probiotici uzimaju uz ili neposredno pre obroka. Ovo može pomoći u zaštiti probiotičkih bakterija od želudačne kiseline i poboljšati njihov opstanak dok stignu do creva. 5. Lekovi za štitnu žlezdu: Određeni lekovi za štitnu žlezdu, kao što je levotiroksin, se uglavnom uzimaju na prazan stomak, poželjno ujutru, najmanje 30 minuta pre konzumiranja hrane ili drugih lekova. To je zato što hrana i drugi lekovi mogu ometati njegovu apsorpciju.

Postoje brojni lekoviti biljni proizvodi: - biljne droge- sastoje se od celih ili delova biljaka - lekoviti biljni preparati - nastali preradom biljnih droga …u najrazličitijim farmaceutskim oblicima. Međutim, samo neki lekoviti biljni proizvodi su registrovani kao biljni lek. Kriterijumi koje lekoviti biljni proizvod treba da zadovolji da bi bio registrovan kao biljni lek: 1. Rigorozno testiranje: Biljni lekovi podležu rigoroznoj naučnoj proceni, uključujući opsežna istraživanja i klinička ispitivanja, koja potvrđuju njihovu bezbednost, efikasnost i kvalitet. 2. Usklađenost sa propisima: Za razliku od neregistrovanih lekovitih biljnih preparata, registrovani biljni lekovi su u skladu sa strogim regulatornim okvirima. Ove smernice, definisane propisima obezbeđuju standardizovanu proizvodnu praksu, pravilno obeležavanje i pouzdana uputstva za dozira Takođe, za razliku od biljnog leka, za tradicionalne biljne lekove nužno ne postoje čvrsti naučni dokazi o efikasnosti, ali je dugotrajna upotreba u tradicionalnoj medicini pokazala određeni zdravstveni potencijal i odgovarajući bezbednosni profil. Razumevanje razlike između registrovanih i neregistrovanih lekovitih biljnih preparata, i zdravstvenom radniku i pacijentu pruža jasne smernice prilikom odabira odgovarajućeg lekovitog biljnog preparata, uzimajući u obzir jasne podatke o njegovoj efikasnosti i bezbednosti.

Najbolje vreme za uzimanje suplemenata može da varira u zavisnosti od vrste suplementa, kao i od individualnih faktora. Ovo su opšte preporuke za neke vitamine i minerale. 1. B vitamini učestvuju u proizvodnji energije i kako bi podržali nivo energije tokom dana, preporučuje se upotreba ujutru ili pre podne. Uzimanje uveče može da dovede do nemira i poteškoća sa spavanjem pa je to još jedan razlog zašto se preporučuje upotreba ranije u toku dana. 2. Vitamin C se može uzimati u bilo koje doba dana. Često se dobro podnosi i može se uzimati sa ili bez hrane. 3. Magnezijum se može uzimati u toku dana, ali i uveče, u zavisnosti željenog efekta. Za relaksaciju ili kao podrška spavanju, preporuka je da se uzima uveče. Za oporavak mišića ili kao uobičajena suplementacija, može se uzimati u bilo koje doba dana. 4. Suplementi kalcijuma se često uzimaju uz obroke kako bi se poboljšala apsorpcija, jer im je potrebna želudačna kiselina za pravilno varenje. Uzimanje uz obrok koji sadrži malo masti iz ishrane može dodatno pomoći apsorpciji. Podela doze na više manjih doza tokom dana takođe može poboljšati apsorpciju. 5. Suplementi cinka se generalno dobro podnose i mogu se uzimati u bilo koje doba dana. Neki ljudi više vole da ih uzimaju sa hranom kako bi smanjili rizik od stomačnih tegoba. 6.Suplementi selena se mogu uzimati u bilo koje doba dana, najbolje uz hranu da bi se olakšala apsorpcija. Ako uzimate druge suplemente ili lekove, uvek je dobra ideja da proverite potencijalne interakcije i konsultujete se sa zdravstvenim radnikom. Zapamtite, ovo su opšte smernice, a individualne potrebe i preferencije mogu da variraju. Preporučljivo je da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom ili farmaceutom za personalizovane savete.

Nedostatak vitamina A: - Noćno slepilo ili slab vid pri slabom svetlu - Suva i gruba koža - Suve oči - Povećana osetljivost na infekcije Nedostatak vitamina B12: - Umor i slabost - Problemi sa memorijom - Utrnulost ili peckanje u rukama i stopalima - Bleda koža - Problemi sa varenjem Nedostatak kalcijuma: - Grčevi u mišićima - Utrnulost ili peckanje u prstima na rukama i nogama - Slabi i lomljivi nokti - Smanjena gustina kostiju (osteopenija, osteoporoza) Nedostatak vitamina D: - Umor i slabost - Slabost u mišićima - Bol u kostima, osteoporoza - Otežano zarastanje rana - Povećana osetljivost na infekcije Nedostatak vitamina C: - Umor i slabost - Lako stvaranje modrica - Sporo zarastanje rana - Suva i oštećena kosa - Otok i krvarenje desni Nedostatak gvožđa: - Umor i slabost - Bleda koža - Kratak dah - Krhki nokti - Sindrom nemirnih nogu - Slaba koncentracija Važno je napomenuti da ovi simptomi mogu varirati po težini i da mogu biti uzrokovani drugim faktorima osim nedostatka hranljivih materija. Ako sumnjate na nedostatak, najbolje je da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom radi pravilne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja.

CBD ili kanabidiol je drugo po zastupljenosti hemijsko jedinjenje koje se nalazi u biljci kanabis (marihuana). Za razliku od THC (tetrahidrokanabidiol), jedinjenja koje je u kanabisu najzastupljenije, CBD nema psihoaktivno dejstvo, ne dovodi do osećaja “naduvanosti” i nema potencijal stvaranja zavisnosti. U tom smislu, ne postoji opasnost od zloupotrebe CBD. Osim iz kanabisa, CBD se u najvećoj meri izoluje iz cveta industrijske konoplje, koja sadrži THC u znatno manjim količinama. Dozvoljena količina THC u preparatu CBD u je 0,3%. Studije su pokazale da CBD ima pozitivan efekat na određene oblike epilepsije, zbog čega je FDA odobrila upotrebu leka na bazi CBD za ove indikacije. Za upotrebu CBD u terapiji zdravstvenih stanja i oboljenja za koja je pokazao potencijal, poput mučnine, bola, anksioznosti, depresije, multiple skleroze, raznih karcinoma, Parkinsonove, Kronove, bolesti, potrebno je još naučnih dokaza. Iako je prisustvo CBD u hrani i dijetetskim suplementima zabranjeno, u prodaji se ipak mogu pronaći preparati CBD u obliku ulja i kapsula. Ipak, sastav ovih preparata može da odstupa od sastava naznačenog na deklaraciji. CBD je legalan u mnogim državama, dok u Republici Srbiji ne postoji specifična zakonska regulativa za CBD. Gajenje i prodaja kanabisa, uključujući i industrijsku konoplju, zabranjena je u Republici Srbiji.

Deficit joda je globalni problem koji utiče na oko 2 milijarde ljudi, najvećim delom u području Istočnog Mediterana, Istočne Evrope, Azije i Afrike. U područjima gde deficit joda nije toliko izražen, češće je zastupljen kod vegetarijanaca i vegana. Odgovarajući unos joda posebno je značajan u trudnoći, jer je deficit joda u trudnoći vodeći uzrok poremećaja kognitivnih funkcija kod dece. Jod se unosi putem ishrane, zatim se apsorbuje u želucu i tankom crevu, odakle krvotokom dospeva u štitnu žlezdu, gde se skladišti. Najvažnija funkcija joda je sinteza tiroidnih hormona koji dalje utiču na brojne metaboličke procese u organizmu i zaduženi su za optimalan rast i razvoj, posebno centralnog nervnog sistema i mozga. Kako bi se otklonio problem deficita joda, tokom 1920-tih godina započet je program jodiranja soli, što je značajno doprinelo eradikaciji gušavosti, ali nije u potpunosti rešilo sve probleme deficita joda. Nedovoljan unos joda može da dovede do hipotireoidizma i gušavosti, a nedostatak joda tokom fetalnog razvoja, do poremećaja kognitivnog razvoja. Namirnice bogate jodom su morske alge, plodovi mora i morska riba, mleko, mlečni proizvodi, jaja, povrće, jodirana so,… Ipak, novije preporuke za prevenciju nekih nezaraznih oboljenja, poput hipertenzije, kao i neke dijete koje preporučuju smanjen unos soli, vraćaju nas na stanje uzrokovano nedovoljnim unosom joda. Smatra se da nijedna dijeta ne može da obezbedi dovoljan unos joda, pa se u određenim stanjima, poput trudnoće i dojenja, preporučuje dodatna suplementacija jodom. Majčino mleko je dobar izvor joda, ali zavisi od od toga koliko majka unosi joda putem ishrane. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje suplementaciju jodom od 150mcg kako bi se obezbedio dovoljan unos joda i za majku i za bebu. Postoje dokazi koji pokazuju da antioksidativno dejatvo joda može da ima protektivan efekat kod nekih inflamatornih stanja i kod nekih vrsta karcinoma, poput karcinoma dojke i prostate. Ipak, ova istraživanja su u ranoj fazi i potrebno je još dokaza da bi se potvrdili ovi navodi. Važno je imati u vidu da preteran unos joda može da ima negativan uticaj na zdravlje i može da poveća rizik od određenih tipova karcinoma, poput karcinoma štitne žlezde. Svetska zdravstvena organizacija daje preporuku za unos joda: Bebe 0-12 m 90mcg Deca 1-8 godina 90-120mcg Deca 9-13 godina 120-150mcg Adolescenti 14-18 godina 150-200mcg Odrasli 150-200 mcg Trudnice i dojilje 250 mcg Preporuke mogu da variraju u zavisnosti od zdravstvenog stanja, kao i uzrasta, pola i trudnoće, kao i od celokupnog zdravstvenog stanja pojedinca. Zato je važno da se obratite zdravstvenom stručnjaku koji će odrediti adekvatnu dnevnu dozu za svakog pojedinca.

Koenzim Q10 je treći po redu najviše konzumiran dijetetski suplement u Svetu i potencijalni kandidat za lečenje više različitih nezaraznih bolesti. Ubihinon i ubihinol su oba oblici koenzima Q10 (CoQ10). Osnovna razlika između ova dva oblika je što je ubihinol aktivni, redukovani oblik, dok je ubihinon oksidovani oblik koji u organizmu mora da se aktivira da bi mogao da bude iskorišćen. Studije koje su ispitivale razliku u bioraspoloživosti oba ova oblika pokazale su da postoji verovatnoća da se ubihinol bolje apsorbuje i iskoristi u organizmu u odnosu na ubihinon, posebno kod osoba sa određenim zdravstvenim stanjima i kod osoba starosti preko 40 godina. Suplementi koenzima Q10 dostupni su u oba oblika, ali su kod nas mnogo više zastupljeni suplementi u obliku ubihinona.

Postoje brojni lekovi sa aktivnošću vitamina D i ukoliko postoji indikacija koja se leči vitaminom D, teško da će neko čija to nije specijalnost, moći da odredi koji je odgovarajući za nekog pacijenta. Postoje prirodni vitamini D, identični prirodnim metabolitima (holekalciferol - D3, ergokalciferol -D2 i kalcifediol -25-hidroksiD3) i sintetski, koje još nazivamo analozima vitamina D. Prirodni vitamini D se koriste kod pacijenata sa očuvanom bubrežnom funkcijom, za lečenje bolesti kostiju uzrokovanih starenjem ili rastom i sekundarnog hiperparatireoidizma. Analozi vitamina D : Kalcifediol je najbrži i najefektniji, ali se kod njega i rizik od hiperkalcemije mora uzeti u obzir i pratiti. Kalcitriol je aktivna hormonalna forma vitamina D i ima najveći rizik od razvoja hiperkalcemije i kod pacijenata sa normalnom i onih sa oštećenom bubrežnom funkcijom. Alfakalcidol zahteva 25-hidroksilaciju da bi se pretvorio u aktivnu hormonalnu formu vitamina D3. Koristi se za lečenje osteoporoze kod pacijenata sa očuvanom bubrežnom funkcijom, kao i kod bolesnika kod kojih je oboljenje bubrega dovelo do hiperparatireoidizma i bolesti kostiju. Doksekalciferol se metaboliše u aktivnu hormonalnu formu vitamina D2 i koristi se za lečenje sekundarnog hiperparatireoidizma kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom i ima nešto manji rizik za razvoj hiperkalcemije. Parikalcitol, analog vitamina D2, koristi se za lečenje hiperparatireoidizma kod bubrežnih bolesnika i ima manji efekat na kalcemiju. Neki od ovih analoga koriste se u lečenju i nekih karcinoma i nekih autoimunih oboljenja. U svakom slučaju, svaki je specifičan u smislu farmakološke aktivnosti i neželjenih efekata. Iz tog razloga, ova oboljenja i lečenje analozima vitamina D isključivo treba prepustiti lekarima čija je to specijalnost. Znači, ako postoji jasna indikacija za lečenje vitaminom D, pravac kod lekara! Sa druge strane postoji suplementacija vitaminom D. Suplementi vitamina D koji se mogu naći u našim apotekama su svi na bazi holekalciferola koji je relativno bezbedan u preporučenim dozama. Samo dugotrajna upotreba visokih doza potencijalno može dovesti do neželjenih efekata u vidu hiperkalcemije. Od lekova tu su holekalciferol i alfakalcidol. Nadoknada vitamina D3 koristi se kod nedostatka vitamina D i u prevenciji osteoporoze kod odraslih, rahitisa kod dece, akutnih respiratornih infekcija, kožnih oboljenja, očuvanju zdravlja srca, mišića, očuvanju imuniteta, itd. Takođe, ispitivanja su pokazala da se kombinacija vitamin D3 i K2 pokazala efikasnijom u poređenju na dodatke ishrani koji sadrže samo vitamin D3.

Generički lekovi su kopije originalnih lekova koji imaju potpuno istu aktivnu supstancu, dozu, oblik leka, indikacije, način upotrebe, efikasnost, neželjene efekte i bezbednost, kao originalni lek. Generički lekovi se stavljaju u promet nakon isteka patentne zaštite originalnog leka, koja obično traje oko 20 godina od dana podnošenja zahteva za stavljanje u promet. Tokom ovog perioda drugim farmaceutskim kućama je zabranjeno da proizvode i stavljaju u promet bioekvivalentni lek. Ovo je period koji omogućava pronalazaču da povrati uložena sredstva u istraživanje, razvoj, proizvodnju i marketing. Nakon isteka patentne zaštite, farmaceutske kuće mogu da proizvode i stavljaju u promet bioekvivalentni lek pod drugim nazivom, i takav lek se naziva generički lek. Pojavom generičkih lekova cena leka najčešće opada zbog konkurentnosti, smanjenja troškova proizvodnje i gubitka monopola inovatora, što omogućava bolju dostupnost leka i smanjenje troškova lečenja.

Giht je metabolički poremećaj, čija je posedica taloženje kristala soli mokraćne kiseline - urata, u zglobovima. Urati se u organizmu sintetišu kao produkti metabolizma purina, koji pak nastaju metabolizmom nukleinskih kiselina. Takođe se unose i hranom. Urati se filtriraju i izlučuju putem bubrega. Međutim, ukoliko postoji povećano stvaranje ili smanjeno izlučivanje urata, dolazi do njihovog taloženja u organizmu. Karakteristična klinička slika za giht je jak bol u zglobu, najčešće u zglobu nožnog palca. Zglobovi bivaju zahvaćeni zapaljenskim procesom, prisutan je otok, sjajna, zategnuta, crvena koža, ponekad i povišena temperatura. Simptomi se intenziviraju tokom 24 sata, a inflamacija zgloba može biti prisutna nekoliko nedelja. Hronični, nelečeni giht se karakteriše pojavom tofusa. Tofusi su prepoznatljive bele izbočine na koži nastale dugogodišnjim taloženjem kristala urata u hrskavici i tetivama šake, kolena ili ušne školjke. Moguća je i pojava bubrežnih kamenaca. Faktori koji podstiču giht su konzumacija alkohola, povrede, operacije, naglo mršavljenje, određena hrana (ribe, iznutrice) ili lekovi (salicilati i određeni diuretici). Pacijentima koji boluju od gihta savetuje se unos dosta tečnosti, odgovarajući higijensko-dijetetski režim i redovne kontrole.